Kada je reč o mentalnom zdravlju i intervencijama usmerenim na unapređenje i očuvanje istog, u praksi i istraživanjima se najčešće fokusiramo na prevazilaženje problema i izazova. Tada obično akcenat stavljamo na „funkcionalne“ aspekte života – posao, obaveze, društvene uloge. Manje pažnje se poklanja pozitivnim aspektima života – onome što nas ispunjava, nadahnjuje i podstiče na rast. Svako od nas, bez obzira na spoljašnje okolnosti, nosi u sebi potencijal za osećaj isunjenja, sreće i stabilnosti. Albert Elis, osnivač racionalno – emotivno bihejvioralne terapije (REBT) naglašavao je da je jedan od ključnih elemenata emocionalne dobrobiti razvijanje onoga što je nazvao „vitalno apsorbujuće interesovanje“.
Vitalno apsorbujuće interesovanje
Ovaj termin odnosi se na one aktivnosti koje radimo iz čiste ljubavi i unutrašnje motivacije, nezavisno od spoljašnjih nagrada ili priznanja. To je nešto što nam pruža duboku, ličnu povezanost sa aktivnostima, hobijima, idejama ili ljudima koji za nas imaju poseban smisao. Vitalno interesovanje je nešto što nas može obuzeti do te mere da gubimo pojam o vremenu dok smo u njemu. Bilo da je u pitanju neka kreativna, intelektualna ili fizička aktivnost.
To nisu samo načini da nam „prođe vreme“, već izvori energije i zadovoljstva koji nas jačaju iznura, a što može biti od naročite važnosti u izazovnim periodima. Ove stvari ne moraju biti grandiozne ili monumentalne. Ono što je zapravo važno jeste koliko nas one „apsorbuju“, tj. koliko nas uvlače u sebe, angažuju i energizuju. To može biti bilo šta – od umetnosti, sporta, učenja, pa do rada na nekom ličnom projektu.
Smisao i svrha
Kada se bavimo nečim što volimo, tada čak i u teškim periodima života imamo gde da se „priključimo“ i dobijemo osećaj svrhe i mira. Tada vitalno apsorbujuće interesovanje može delovati kao emocionalna kotva. Ono nam pomaže da ne zavisimo isključivo od spoljašnjih događaja kako bismo se osećali ispunjeno.
Ljudi se lako zaglave u svakodnevici i osećaju da gube dublji smisao. Taj osećaj praznine, bezvoljnosti ili nedostatka cilja može biti posledica toga što nemamo dovoljno kontakta sa aktivnostima koje nam daju osećaj zadovoljstva i povezanosti. Kada nemamo nešto što nas duboko angažuje i inspiriše, može se desiti da osetimo kako život postaje monoton. Zauzvrat, to čini da svakodnevni stres deluje intenzivnije.
Kako otkriti svoje vitalno apsorbujuće interesovanje?
Otkrivanje sopstvenog vitalnog apsorbujućeg interesovanja nije uvek lak zadatak. Možda su vas u detinjstvu zanimale određene aktivnosti koje ste zanemarili. Ili možda nikada niste sebi dozvolili da eksperimentišete i otkrijete šta vas istinski zanima. Evo nekoliko pitanja koja vam mogu pomoći u istraživanju ovog dela sebe:
Koje aktivnosti vam donose osećaj mira ili radosti? Razmislite o onim trenucima u prošlosti kada ste se osećali potpuno srećno i spokojno. Da li ste bili uključeni u neku specifičnu aktivnost? Šta ste tada radili?
Šta radite kada izgubite pojam o vremenu? Postoji li neka aktivnost koja vas toliko angažuje da vam vreme leti? Ova vrsta aktivnosti često je znak vitalnog interesovanja.
Šta vas čini radoznalim i podstiče vas da učite više? Koje teme ili oblasti vas fasciniraju toliko da želite da istražujete dalje i saznate više?
Šta vam pruža osećaj postignuća, iako nema spoljašnjih nagrada? Ponekad, aktivnosti koje volimo ne donose nikakvu materijalnu dobit ili društveno priznanje, ali nas one duboko ispunjavaju. Setite se trenutaka kada ste nešto uradili samo zato što vam je to donelo radost.
Šta vas je ispunjavalo kao dete? Ponekad su naši dečiji interesi i hobiji ključ za otkrivanje onoga što nas i danas inspiriše. Setite se aktivnosti koje ste voleli kao dete i razmislite da li biste mogli da im se vratite.
Znam šta me interesuje… Ali koji je naredni korak?
Kada otkrijete šta je to što vas inspiriše, važno je da odvojite vreme za tu aktivnost i dozvolite sebi da u njoj uživate bez pritiska. To nekada podrazumeva reorganizaciju i pravljenje prostora za nove hobije, učenje novih veština ili jednostavno, dozvoljavanje sebi da budete „u trenutku“. Rutina igra važnu ulogu u tome. Ona nam pomaže da stvorimo strukturu oko aktivnosti koja nas ispunjava i pruža nam dublju povezanost sa njom.
Započnite malim koracima: Ako ste otkrili svoje vitalno interesovanje, ne morate odmah izdvajati sate i sate svakodnevno za tu aktivnost. Počnite sa nekoliko minuta ili pola sata dnevno, i postepeno povećavajte vreme koje im posvećujete. Učinite svoje interesovanje održivim delom svakodnevice.
Rutina nam pomaže da izbegnemo osećaj da nemamo vremena za ono što volimo i omogućava nam da naše interesovanje postane integralni deo života. Tako, čak i u danima kada ste pod stresom ili zatrpani obavezama, znate da imate prostor za nešto što vas obnavlja.
Povežite interesovanje sa vrednostima: Razmislite o tome kako vaše vitalno interesovanje nije samo način da se opustite ili pobegnete od svakodnevnih briga, već i ogledalo vaših dubljih vrednosti i životnih ciljeva. Svaka aktivnost koja vas duboko angažuje često ima korene u nečemu što je suštinski važno za vaš identitet. Prepoznavanjem ove veze, vaše interesovanje prestaje da bude „samo“ hobi – ono postaje deo vašeg životnog puta.
Osvešćivanjem dubljih veza između polja interesovanja i životnih vrednosti možemo naučiti da interesovanja nisu samo puki izvor sreće, već i sredstvo za ispunjavanje dugoročnih životnih ciljeva. Kroz njih možemo živeti u skladu sa vrednostima, kreirajući balans između onoga što volimo i onoga što smatramo suštinski važnim.
Put ka jačanju unutrašnjih resursa
Razvijanje i negovanje vitalnog apsorbujućeg interesovanja nije samo način da rudarimo u potrazi za brzo dostupnim zadovoljstvima – to je put ka jačanju unutrašnjih resursa. Kroz njega, ne samo da pronalazimo trenutke radosti i mira, već i gradimo emocionalnu otpornost i unutrašnju stabilnost.
Kada otkrijemo šta nas zaista angažuje, život postaje više od liste zadataka, postaje prostor za kreativnost, smisao i lični rast. Kroz angažovanje u nečemu što nam je važno i što volimo, otvaramo vrata ka autentičnom životu – životu koji nije definisan samo spoljašnjim okolnostima, već našom unutrašnjom strašću i povezanošću sa sobom.