Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni i još čudnije – kako nam baš to malo nedostaje. Ivo Andrić
Šta je sreća? Kada se tako osećate? A šta nauka kaže na tu temu? Možete li podstaći taj željeni osećaj kod sebe?
Mnogi pokušavaju da daju što bližu definiciju sreće. Na primer da je to: ,,prijatno i radosno stanje uma u kome se neko nađe kada dođe u posed ili uživanje u nečemu što je poželeo… stanje unutrašnjeg zadovoljstva i ushićenja”. Istraživači fenomena sreće govore o subjektivnom osećaju blagostanja, koje za svakoga može da ima različito značenje.
Istraživanje sreće – da li nas novac čini srećnim?
Rađene su brojne studije na temu uticaja novca na subjektivni osećaj sreće. Dobitnik Nobelove nagrade Danijel Kaneman je sproveo više istraživanja, a poslednja studija iz 2023. godine potvrđuje tezu da više novca povećava osećaj sreće. Međutim, to čini samo do određenog iznosa, nakon čega dalji porast novca nema efekat na osećaj sreće.
Naučnici sa Univerziteta Harvard od 1938. godine prate oko 2000 ljudi iz tri generacije u najsveobuhvatnijoj studiji o sreći (traje više od osamdeset godina). Njihovi početni rezultati su u suprotnosti sa pretpostavkom da materijalne stvari, novac ili uspeh na poslu automatski dovode do većeg osećaja ličnog zadovoljstva.
Iako su potrebe svake osobe individualne, naučnici su identifikovali najvažniji faktor za srećan život – dobri društveni odnosi koji pružaju osećaj povezanosti i pripadnosti. To nas čini i srećnijim i zdravijim. Ovo uključuje partnerske, prijateljske, porodične, komšijske i kolegijalne odnose. Oni ističu da je pogrešno na sreću gledati kao na nagradu koja se može zaraditi ili osvojiti i zatim zadržati do kraja života. Stvarnost ne funkcioniše po tom receptu. Umesto toga, trebalo bi da negujemo dobre interpersonalne odnose, da živimo više u „ovde i sada“ i da pronalazimo izvore zadovoljstva u svom svakodnevnom životu – zaključuju oni.
Biti srećan – imperativ našeg vremena
Stalna potraga za srećom, gotovo imperativ da se bude srećan koji se promoviše u javnom diskursu, može nas učiniti nesrećnim. Posebno je poguban uticaj društvenih mreža koje podstiču iluziju permanentne sreće – svi su nasmejani, uživaju u raznim blagodetima i sunčano nebo njihovog života nema ni naznake oblačića brige i problema.
Studije pokazuju da samoprezentacija na društvenim mrežama izlaže mlade velikom pritisku i izaziva negativna osećanja. Pojačava se osećaj izolovanosti pojedinca koji počinje da se pita: šta to sa mnom nije u redu? Zašto sam samo ja tužan, uplašen, zabrinut, nesiguran…? Na scenu stupa primitivni mehanizam odbrane – spliting, gde se nesvesno drže odvojeni pozitivni i negativni aspekti unutrašnje ili spoljašnje realnosti. Ovo za posledicu ima to da osoba vidi druge i sebe alternativno kao samo pozitivne ili samo negativne. Javlja se crno – bela perspektiva sebe i sveta što otežava uspostavljanje stabilnih interpersonalnih kontakata.
Nju Ejdž filozofija nudi jednostavan recept za sreću: misli pozitivno i tvoj život će biti šetnja Edenskim vrtovima.
Da li je za sreću dovoljno samo misliti pozitivno?
Američki psiholog Martin Selidžmen razvio je koncept pozitivne psihologije sa namerom da se fokus usmeri na onu polovinu čaše koja je puna umesto da pogled bude prikovan za onu polovinu koja je prazna, ukazujući na prednosti razvijanja optimistične perspektive. Ali to ne znači da treba ,,otcepiti” onu neprijatnu stranu stvarnosti: „Pozitivna psihologija nije u stalnom pozitivnom razmišljnju. Evolutivno smo naučili da se fokusiramo prvenstveno na negativno kako bismo predvideli moguće opasnosti. To nazivamo „pristrasnost negativnosti“, tj. negativna distorzija u percepciji.
Pozitivna psihologija je fokusiranje na pozitivne aspekte u životu i uspostavljanje i održavanje ravnoteže između negativnih i pozitivnih emocija. Nema veze sa ezoterizmom da se razvija i cveta na najbolji mogući način. Reč je o uspešnom životu na osnovu naučnih istraživanja“- kaže on.
U kulturi individualizma koja sada preovlađuje, pojedinac nosi isključivu odgovornost za svoju sudbinu i neuspeh se posmatra kao izraz lične nesposobnosti.
Uloga uzrasta u doživljaju sreće
Možda je baš zato jedan od rezultata studija sreće da godine igraju bitnu ulogu, da se doživljaj sreće menja tokom života. Mladi traže zadovoljstvo i uzbuđenje, jure od jednog do drugog trenutka sreće, koji je intenzivan ali prolazan. U kasnijim godinama ulazi se u fazu života u kojoj su mnogi pod stresom zbog karijere, dece, problema u vezi, rešavanja stambenog pitanja a potom i brige o roditeljima koji stare. Kasnije, negde posle 60. godine, zadovoljstvo životom ponovo raste, uprkos problemima koji prate starenje. Starijim ljudima često treba malo da bi bili srećni.
Zanimljiv je eksperiment sa laboratorijskim pacovima koji je sproveden 50 – ih godina prošlog veka, kada je otkriven centar za zadovoljstvo u mozgu. Naime, primećeno je da im se dopada stimulacija strujom određene oblasti mozga, pa su u situaciji kada su mogli pritiskom na polugu sami da stimulišu ovu oblast, oni to toliko učestalo radili sve dok nisu skoro umrli od navale sreće – usled gladi, žeđi i iscrpljenosti.
Hemija sreće – šta se dešava u mozgu kada smo srećni
Kada se dogodi nešto što je bolje od očekivnog, neuroni u srednjem mozgu postaju aktivni – oslobađaju dopamin, hormon sreće, i prosleđuju ga frontalnom mozgu. Tu se sada proizvode supstance slične opijumu – endorfini, što nas čini euforičnim.
U prednjem mozgu dopamin podstiče bolje funkcionisanje, povećava našu pažnju, sećamo se ovog srećnog događaja. Tako učimo šta je dobro za nas. Zapravo, osećaj sreće je samo nusproizvod naše sposobnosti da učimo. Kako kaže jedan istraživač : ,,Naši mozgovi nisu izgrađeni da budu srećni sve vreme, ali su zavisni od potrage za srećom”.
Kako biti srećan? Par predloga za postizanje blagostanja
Prema brojnim studijama oko 30 do 40 posto naše predispozicije za sreću određuju naši geni. Uslovi života čine oko 10 odsto. Ako je to tačno, mi imamo značajan manevarski prostor da doprinesemo svom osećaju blagostanja. Evo nekih predloga:
Zapitajte se: šta mogu da uradim što će doprineti mom fizičkom i mentalnom zdravlju?
Napravite spisak svih dobrih okolnosti koje su već deo vašeg života, a koje su skliznule u „podrazumeva se“.
Probajte da napravite reorganizaciju svojih dnevnih obaveza – po hitnosti, značaju. Neke od obaveza delegirajte drugima. Realniji plan aktivnosti značajno će smanjiti svakodnevni stres.
Uvedite obavezne pauze u toku dana kada ćete uživati u malim ritualima opuštanja – pijenje kafe, slušanje omiljene kompozicije, kratka šetnja ili sedenje u parku…
Meditacija, joga, sportovi na otvorenom – značajno će doprineti subjektivnom osećaju blagostanja.
Odvojite vreme za čitanje, sanjarenje…
Pozovite prijatelje na druženje – kuvanje za ljude koje volimo pruža zadovoljstvo. Pritom, hrana bogata triptofanom u kombinaciji sa ugljenim hidratima stimuliše proizvodnju serotonina (sir, jaja, meso, mahunarke, riba, orasi i žitarice spadaju u „hranu za sreću“). Možete inicirati i zajedničko druženje u prirodi (i kada nije 1. maj).
Organizujte ili se priključite nekoj komšijskoj akciji uređenja zajedničkog prostora – to doprinosi upoznavanju i povezivanju sa neposrednom okolinom.
Uključite se u rad nekih udruženja i organizacija sa kojima delite vrednosti – posvećenost stvarima koje su za nas smislene ispunjava nas osećajem zadovoljstva, a osećaj zajedništva zadovoljava jednu od naših bazičnih potreba.
Budite u kontaktu sa svim svojim emocijama – i one neprijatne su važne jer su signali da neka naša potreba hoće da bude prepoznata i zadovoljena.
Ne poričite svoje brige i ne gomilajte ih, već ih korak po korak rešavajte – ne ustručavajte se da tražite pomoć i podršku drugih kada vam je potrebna.
Imajte na umu da su influenseri koji prenose navodnu mudrost na društvenim mrežama često samo laici. Postoji rizik da se empirijski dokazane metode iz pozitivne psihologije pomešaju sa nenaučnim verovanjima.