Psihoterapijski pogled kroz prizmu Fromove teorije
Živimo u vremenu ubrzanih i višeslojnih promena. Tehnološki napredak, društvene tenzije, ekonomska neizvesnost, promene vrednosnih sistema – sve to utiče na naš unutrašnji doživljaj stabilnosti. Istovremeno, na ličnom planu suočavamo se sa prelazima koji sami po sebi nose dozu nestabilnosti: promena posla, roditeljstvo, razvod, gubitak bliske osobe, zdravstveni izazovi, preseljenja.
U psihoterapijskoj praksi često susrećem ljude koji kažu:
„Imam osećaj da mi tlo izmiče pod nogama.“
„Ne znam više šta je sigurno.“
„Plaši me koliko je sve nepredvidivo.“
Važno je razumeti da osećaj sigurnosti nije isto što i stabilne spoljašnje okolnosti. Sigurnost je unutrašnji doživljaj koherentnosti, smisla i kapaciteta da se nosimo sa onim što dolazi.
Egzistencijalna dimenzija nesigurnosti
Erich Fromm, psihoanalitičar i socijalni filozof, smatrao je da je čovek istovremeno biće slobode i biće potrebe za pripadanjem. Upravo u toj napetosti između slobode i sigurnosti nastaje deo naše unutrašnje anksioznosti.
From uvodi pojam osnovne sigurnosti – temeljni osećaj da svet nije radikalno neprijateljski i da posedujemo unutrašnje resurse za suočavanje sa životom. Ovaj osećaj se formira rano, kroz iskustvo odnosa, ali se tokom života može jačati ili slabiti.
Velike promene – lične ili društvene – često pokreću egzistencijalnu anksioznost: strah od izolacije, bespomoćnosti i gubitka kontrole. Kada spoljašnje strukture (posao, sistem vrednosti, društvene norme) postanu nestabilne, suočavamo se sa sopstvenom slobodom. A sloboda, kako je From naglašavao, nije samo privilegija – ona je i teret.
„Bekstvo od slobode“ u vremenu nesigurnosti
From je opisao mehanizme putem kojih ljudi pokušavaju da izbegnu teret slobode i odgovornosti. U vremenima društvenih kriza ovi obrasci postaju vidljiviji:
1. Konformizam
Prilagođavanje mišljenju većine kako bismo izbegli osećaj usamljenosti. Gubimo kontakt sa sopstvenim stavovima jer nam je važnije da pripadamo nego da budemo autentični.
2. Autoritarnost
Prepuštanje odluka „jačim figurama“ ili rigidnim ideologijama koje nude jednostavne odgovore. Time se privremeno smanjuje anksioznost, ali se dugoročno slabi osećaj lične snage.
3. Destruktivnost
Usmeravanje frustracije ka drugima ili ka sebi. U osnovi je pokušaj da se eliminiše izvor nesigurnosti, makar simbolički.
Ovi mehanizmi kratkoročno donose olakšanje, ali dugoročno narušavaju unutrašnju stabilnost jer udaljavaju osobu od autentičnosti i odgovornog izbora.
Psihološka sigurnost nije kontrola – već kapacitet
U terapiji često razdvajamo dve stvari:
Spoljašnju predvidivost (koju retko možemo u potpunosti kontrolisati)
Unutrašnju stabilnost (koju možemo razvijati)
Sigurnost se ne gradi eliminisanjem svih rizika, već jačanjem unutrašnjih kapaciteta:
sposobnosti regulacije emocija
tolerancije na neizvesnost
poverenja u sopstvene kompetencije
povezanosti sa drugima
From je naglašavao da se zrela ličnost razvija kroz produktivnu orijentaciju – aktivan, odgovoran odnos prema životu. Umesto pasivnog čekanja da se okolnosti stabilizuju, osoba postaje subjekt sopstvenog iskustva.
Kako povećati osećaj lične sigurnosti?
1. Razlikujte realnu pretnju od projekcije straha
U stanju anksioznosti mozak ima tendenciju da generalizuje opasnost. Postavite sebi pitanja:
Šta je konkretno pod mojom kontrolom?
Koji su realni podaci, a šta su pretpostavke?
Da li reagujem na sadašnji trenutak ili na zamišljeni najgori scenario?
Ova diferencijacija smanjuje preplavljenost i vraća osećaj mentalne jasnoće.
2. Ojačajte unutrašnje strukture
Unutrašnja struktura podrazumeva stabilan sistem vrednosti i identiteta. Kada znamo:
Ko sam?
Šta mi je važno?
Koje granice želim da postavim?
manje smo skloni destabilizaciji spoljašnjim promenama.
Pisanje ličnih vrednosti, vođenje refleksivnog dnevnika ili terapijski rad mogu pomoći u ovom procesu.
3. Razvijajte toleranciju na neizvesnost
Potpuna sigurnost ne postoji. Psihološka zrelost podrazumeva sposobnost da živimo sa dozom nepoznatog.
Vežbe koje pomažu:
svesno izlaganje manjim neizvesnim situacijama
praktikovanje mindfulness tehnika
rad na regulaciji disanja i telesne napetosti
Cilj nije eliminisati strah, već povećati kapacitet da ga podnesemo.
4. Gradite autentične odnose
From je isticao da je potreba za pripadanjem fundamentalna. Međutim, sigurnost dolazi iz odnosa u kojima možemo biti autentični, a ne iz onih u kojima se prilagođavamo iz straha.
Postavite sebi pitanje:
„Da li se u ovom odnosu smanjujem da bih bio prihvaćen?“
Zrela povezanost jača osećaj unutrašnje stabilnosti.
5. Preuzmite odgovornost u realnim okvirima
Sloboda i odgovornost su nerazdvojive. I u najnestabilnijim okolnostima postoji deo života nad kojim imamo uticaj: način na koji komuniciramo, brinemo o sebi, reagujemo na izazove.
Preuzimanje odgovornosti vraća osećaj subjektivnosti i snage.
6. Održavajte telesnu regulaciju
Sigurnost nije samo psihološka kategorija – ona je i neurofiziološka. Redovan san, kretanje, ritam dana i regulacija stresa direktno utiču na doživljaj stabilnosti.
Telo i psiha funkcionišu kao jedinstven sistem.
Paradoks sigurnosti
Možda najvažnija poruka jeste da sigurnost ne dolazi iz toga da svet postane potpuno predvidiv, već iz razvoja unutrašnjeg osećaja koherentnosti i kompetentnosti.
Kada prihvatimo da je neizvesnost sastavni deo života, prestajemo da se borimo protiv same realnosti i počinjemo da razvijamo kapacitet za nošenje sa njom.
From je verovao da je autentična sloboda moguća tek kada osoba razvije unutrašnju stabilnost i produktivnu povezanost sa svetom. U tom smislu, osećaj sigurnosti nije povratak u stanje bez promena – već sposobnost da ostanemo celoviti uprkos promenama.
U vremenu velikih društvenih i ličnih tranzicija, možda ne možemo kontrolisati spoljašnji svet. Ali možemo raditi na tome da postanemo stabilna tačka u sopstvenom životu.
A upravo tu počinje psihološka sigurnost.