Da li se radujete snegu, praznicima i hladnim večerima uz kuvano vino i topao čaj? Ili ste zimi manje motivisani, osećate gubitak interesovanja, umor i teskobu? Da li vas zima i rano smrkavanje asociraju na toplinu doma, omiljeno ćebe i pozitivna osećanja? Ili sa dolaskom hladnih meseci pomislite – sad kad padne mrak u 16h, ništa mi se neće raditi?
Promena u raspoloženju tokom zimskih meseci može biti normalna pojava. Ipak, u zavisnosti od učestalosti, trajanja, intenziteta i emocija koje je odlikuju, može ukazivati na promenu kojoj treba posvetiti više pažnje.
Jedna od tih promena može biti i sezonski afektivni poremećaj. Njega karakterišu umor i letargija, promene u apetitu, gubitak energije i volje. Takođe, može se odlikovati i gubitkom interesovanja za socijalne interakcije i aktivnosti koje su nam ranije donosile uživanje. Neretko se mogu javiti i promene u spavanju, teškoće u koncentraciji i donošenju odluka, ali i osećaj besmisla i beznađa.
Zašto je to tako?
Uzrok sezonskog afektivnog poremećaja često se povezuje sa smanjenjem izloženosti svetlu, usled kraćih zimskih dana. To može uticati na nivoe hormona poput serotonina i melatonina. Takođe, značajan uticaj može imati visok nivo stresa u različitim životnim domenima. Npr. rokovi na poslu pred kraj godine, naše zadovoljstvo po pitanju ostvarenja željenih planova za tu godinu, osećaj socijalnog pritiska da je neophodno radovati se praznicima i njihovom proslavljanju, ali i mnogi drugi stresori.
Interesantno je da se, iako ređe, sezonski afektivni poremećaj može javiti i tokom letnjih meseci. Ekstremno visoke temperature mogu doprineti osećaju iscrpljenosti i umora.
Šta treba da radimo ukoliko primetimo neke od ovih simptoma zimi?
Prvi korak je uobičajena briga o mentalnom zdravlju, koja svakodnevno treba da bude jedan od naših prioriteta. Treba imati u vidu da, koliko god zvučalo primamljivo da zimi ušuškani u ćebe danima bindžujemo neku Netflix seriju, neki deo dana provedemo napolju, na prirodnoj svetlosti, čak i kada je oblačno. Održavanje rutine spavanja i buđenja, kao i redovno vežbanje i fizička aktivnost mogu imati značajan uticaj u prevenciji pada raspoloženja tokom zimskih meseci.
Važno je obratiti pažnju imaju li promene u raspoloženju značajan uticaj na naše svakodnevno fukncionisanje. Ukoliko primetimo da nas zimski period više remeti u uobičajenim aktivnostima, stručna pomoć i podrška mogu biti dobar izbor u rešavanju problema.