Tantrumi se mogu razumeti kao ekspresija unutrašnjeg emocionalnog procesa deteta. Ovakav vid ispoljavanja emocija i ponašanja može biti očekivan za određeni uzrast. Međutim, takva stanja i situacije mogu biti veoma neugodna, uznemirujuća i iznenađujuća, naročito ako se manifestuju u nekom javnom prostoru.
Osećanja i ponašanja roditelja koja se uglavnom javljaju u situaciji tantruma su sledeća: povlađivanje, sramota, kažnjavanje, ignorisanje i ometanje. U suštini, teško je naći neko konačno rešenje tantruma. Ali ono što je sigurno, jeste da ovakva stanja i ponašanja roditelja umnogome otežavaju nošenje sa napadima besa kod dece.
Tipovi tantruma
U literaturi se često mogu pronaći četiri tipa temper tantruma: manipulativni, uznemireni, bespomoćni, katarktički. Svaki od navedenih tipova u svojoj osnovi ima različite vidove motivacije.
U osnovi manipulativnog je potreba da se uspostavi dominacija i kontrola nad objektom. Zato je važno u nošenju sa ovakvim tipom tantruma da se postave jasne granice i ograničenja.
Kod uznemirenog je odgovor na distres, što zahteva validaciju osećanja i dodatnu brižnost od strane roditelja.
Kada je reč o bespomoćnom tantrumu treba imati na umu da je takva ekspresija odgovor na očajanje. Stoga je važno postupiti na taj način da se dete ohrabri i osnaži.
Na kraju, katarktički tantrum u osnovi ima nagomilani stres. S tim u vezi, važno je ukazati na mogućnosti nošenja sa stresom i oslobađanja od istog.
Kada se javljaju tantrumi i kako ih prevazići?
Vreme javljanja tantruma
Tantrumi se mogu javiti u različitim prilikama, a svakako jedna od prepoznatljivih situacija je odlazak u prodavnicu. Dakle, reč je o mestu koje zaista može biti preterano stimulativno za detetova čula (dosta ljudi, mnoštvo predmeta za kupovinu izloženih na rafovima itd.) što može dovesti do napada besa.
Strategije prevazilaženja
Ono što je glavno pitanje jeste kako roditelj da postupi u takvoj situaciji? Sa jedne strane, popuštanjem bi se cela situacija brže završila: obavila bi se kupovina i brže bi došlo do smirivanja deteta. Međutim, tada ulazimo u rizik da detetu šaljemo poruku da je to što ima takav napad i takvu reakciju istovetno tome da može na taj način da dobije ono što želi.
Sa druge strane jedno od mogućih rešenja bi moglo da se realizuje na sledeći način: usled napada tantruma, neophodno je da brigujući drugi (roditelj) bude što staloženiji i potrudi da se poveže sa detetom. Najpre treba da potvrdi ono što dete oseća (validira frustraciju). Potom, da pokuša da preusmeri tok događanja tako što „napravi diverziju“. Odnosno, temu preusmeri na drugi sadržaj.
Možemo pokušati da humorom skrenemo pažnju ili prepustimo inicijativu detetu. Npr. tražeći da nam ono pokaže put do određenog artikla ili da pronađemo neki drugi sadržaj koji će mu okupirati pažnju i dodatno zainteresovati (npr. ponuditi da ono gura kolica).
Takođe, ukoliko postoji mogućnost, jedna od dobrih strategija je da se „pripremi teren“ pre samog odlaska u prodavnicu. Na taj način pokušavamo da prenebregnemo javljanje neprijatne situacije u vidu napada besa. S tim u vezi, pre samog odlaska neophodno bi bilo ispričati koji je razlog i svrha odlaska u prodavnicu. Prokomentarisati spisak za kupovinu. Takođe, moguće je predložiti zajedničku potragu za onim što bi moglo biti od pomoći tako što bismo postavili direktno pitanje u sledećem obliku: Šta bi ti pomoglo da budeš dobar u prodavnici? Ili da se jasno definišu smernice za ponašanje kroz pitanje: Šta nam je potrebno da bi sve prošlo kako treba.
Moguće je sklopiti i nekakav „mini ugovor“ kao vid sporazuma o tome kako će se obe strane ponašati u skladu sa svojim „pravima i obavezama“: dati okvirno vreme za koje će se završiti kupovina i time se obavezati, a od deteta tražiti da se potrudi da nema ispada u vidu napada besa. Na kraju, jedna od efikasnih tehnika mogla bi da bude preraspodela zaduženja: predložiti detetu da tokom kupovine može da bude vozač kolica, kontrolor spiska kupovine, kontrolor vremena, šef zaliha u kolicima itd.i zahtevati da se ponaša u skladu sa datom ulogom.
Konačno rešenje da se ,,iscele“ tantrumi?
Kao što je pomenuto, teško je dati neko konačno rešenje, lek koji bi iscelio svako potonje javljanja tantruma. Međutim, ono što je sigurno jeste da je otvorenost roditelja da se upoznaju sa samim fenomenom tantruma važan korak u prevenciji istih.
Tako da neke od preporuka i saveta koji bi mogli da pomognu da se ublaže tantrumi su sledeći: voditi dnevnik tantruma, identifikovati situaciju u kojoj se tantrumi najčešće javljaju, identifikovati okidače tantruma, identifikovati posledice tantruma, izgraditi sistem nagrađivanja koje će dete ohrabriti da ostane smireno u takvim situacijama, ukazati na moguće načine nošenja sa mogućim javljanjem tantruma (kao što je navedeno u primeru).