Svaki pojedinac, a samim tim i porodica prolazi kroz niz životnih faza. Jedna od njih jeste faza porodice sa malim detetom. Faza porodice sa malim detetom započinje trudnoćom i rađanjem prvog deteta. Na taj način dolazi i do promene uloga koje su imali muškarac i žena. Pored partnerske, sada preuzimaju uloge oca i majke. Ovaj deo je vrlo važan jer nužno ostaje tokom celog života.
Naime, može postojati rizik od razilaženja partnera te samim tim i napuštanja bračne uloge, ali time ne dolazi do gubitka roditeljskih uloga. U ovom periodu dolazi do preraspodele odgovornosti. Tačnije rečeno, odgovornost prerasta u odgovornost „za sve nas“.
Faza tenzije
Ovu fazu karakteriše izražena tenzija podstaknuta potrebom da se donese niz odluka: postavljanje granica između primarne i prokreativne porodice, ali i uspostavljanje autoriteta. Ovo je veoma važno jer se na taj način uspostavlja jasna struktura porodice u pogledu na hijerarhiju i preraspodelu moći.
To bi značilo sledeće: ukoliko postoji borba roditelja u pogledu moći i autoriteta, kako međusobno, tako i sa svojim roditeljima, onda se kod deteta stvara konfuzija u pogledu toga koje i čije pravilo treba da se prihvati i poštuje.
Stoga, važno je da roditelji uspostave otvorenu komunikaciju. Rađanjem deteta dolazi do restrukturacije porodične strukture u pogledu granica prema roditeljima iz prethodne generacije. Babe i dede mogu imati potrebu da se po drugi put „nađu od koristi“ svojoj deci.
Na taj način, pomoć i podrška vrlo lako mogu da postanu sredstvo za dokazivanje. To može da dovede do osećaja neadekvatnosti i neumešnosti mladih roditelja. Ovakve situacije su neretke u ovoj fazi, koja je i označena kao faza za visokim kriznim potencijalom. U prilog tome svedoči veliki broj razvoda baš u ovoj fazi.
Osnaživanje porodice
Ono na čemu bi trebalo raditi jeste osnaživanje mlade porodice u pronalaženju mehanizama koji bi pospešili ispunjenje ličnih i porodičnih ciljeva. Rađanjem bebe, partneri bivaju usmereni na nju. To je značajna promena s obzirom na to da su ranije imali dosta vremena i prostora za međusobnu razmenu mišljenja i razgovor. Sada glavna tema postaje beba što je očekivano i normalno. Razgovor o bebi je prioritet. To može biti praćeno doživljajem osećaja krivice ukoliko se slučajno pokrene razgovor o nečemu drugom (verovatno okarakterisan kao „manje značajan“ ili „manje hitan“).
Tu bi recimo bilo od koristi usmeriti mlade partnere ka pronalaženju prostora i vremena za ponovno uspostavljanje intimnog odnosa među njima. Potrebno je pronaći uporište za ponovno povezivanje u porodičnom životu kroz npr. neke zajedničke aktivnosti koje partner/ka voli, priređivanjem nekog prijatnog iznenađenja.
Faza koja zahteva strpljenje
Svakako, važno je dati drugoj strani priliku i vremena za obnavljanje snage kako bi mogao/la adekvatnije da se posveti odnosu. Važno je preispitati i uvideti šta funkcioniše kod svakog. Takođe, treba podstaći odnose sa prijateljima, rođacima. Ohrabriti samostalnost u donošenju odluka.
Postepeno, ovakvi napori dovode do definisanja nove porodične celine i atmosfere pri čemu porodica ne biva zarobljena u sopstvenom krugu već održava kontakt sa svojom okolinom.