IMPULSIVNA KUPOVINA – PROBLEM KOJI JE MOGUĆE PREVAZIĆI

Da li Vam se desilo da uđete u prodavnicu sa namerom da kupite jednu stvar, a da umesto toga kupite pet stvari? Možda ste ove nedelje kupili još jedan par obuće a danas Vam je žao i mislite da ste pogrešili. Verovatno niste jedina osoba koja se suočava sa sličnim situacijama. Svakome se može desiti da impulsivno kupuje, a problem nastaje kada zbog impulsivne kupovine postajete uznemireni ili finansijski ugroženi.

Savremena ekonomija pogoduje impulsivnoj kupovini: proizvodi su nikada dostupniji a marketinške strategije i digitalne tehnogije pojednostavljuju i ubrzavaju biranje, plaćanje i dostavu proizvoda. Drugu stranu medalje predstavljaju posledice impulsivne kupovine kao što su upadanje u dugove uz veliki stres i teškoće u ostvarivanju dugoročnih ciljeva.

Impulsivna kupovina-sled događaja

Osobe koje impulsivno troše često za sebe kažu da su nedisciplinovane i “slabe”. Teško je dati odgovor na pitanje koje sve osobine utiču na impulsivno trošenje, ali je sled događaja u situacijama impulsivnog trošenja  veoma sličan. Prvo, neke situacije (vidite zanimljiv bilbord/oglas/reklamu ili na primer planirate izlazak pa se pitate šta da obučete) ili emocije (usamljenost, dosada, stress) predstavljaju okidače. U tim situacijama ili kada se pojave emocije kroz glavu prolaze misli koje ukoliko se ne preispitaju samo opravdavaju kupovinu. Na kraju, navike koje smo već usvojili olakšavaju da se u sličnim situacijama slično i ponašamo-prekomerno trošimo.

Za početak primetite u kojim situacijama imate snažnu želju da nešto kupite: da li kad ste anksiozni, pod stresom ili kad Vam je dosadno? Da li je to možda kad skrolujete po telefonu?

Misli koje uvode u impulsivno trošenje

Ukoliko impulsivno trošite, verovatno deluje da ste nešto kupili “u sekundi”.  Ipak, ukoliko usporite tok misli verovatno je kupovini prethodila neka od sledećih misli: Moram to imati! Stvarno mi to treba! Biću srećan/na kad to budem imao/la! Zaslužujem da do imam! Samo još ovaj put! Preispitajte svaku misao pitajući se šta zaista kažu činjenice, koliko je ta misao logična i da li će Vas dovesti do uglavnom dobrih ili uglavnom loših rezultata. Na primer, ako se pojavi misao: Biću srećna/srećnija sa novim parom obuće zastanite za trenutak i razmislite. Verovatno ćete se osećati bolje ako kupite te cipele, ali verovatno neko kraće vreme. Postoji mogućnost da ćete nakon nekoliko dana uvideti da zbog toga što ste potrošili novac na još jedan par obuće nemate za nešto drugo što Vam je možda potrebnije ili ste se u stvari zadužili pa sada još treba da otplaćujete i kamatu. Takva situacija otvara prostor da se zbog greške osećate krivicu i da  mislite loše o sebi. Krajnji ishod je da se u stvari osećate lošije nego pre kupovine.

 Šta raditi kada se pojavi naizgled neodoljiva želja da kupite nešto?

Kada se pojavi snažna želja ili impuls ljudi često osete potrebu da odmah reaguju. Ako ste se složili   da odmah kupiti nije dugoročno dobro rešenje vredi razmotriti šta drugo preduzeti. U praksi je razvijeno više pristupa izgradnji novih i boljih navika.

Jedna opcija je, koliko god zvučalo paradoksalno je da ne preduzmete baš ništa! To znači da prepoznate impuls i da sebi kažete: „Imam snažnu potrebu da sebi kupim nešto sada!” Procenite intenzitet na skali od 1 do 10. Pokušajte u narednih 10 do 15 minuta da ne preduzimate ništa. Impulsi rastu i dostižu određeni vrhunac, nakon čega nužno opadaju. Nema potrebe da se borite protiv impulsa, možete izabrati i da ga prevaziđete. Ako dokažete sebi da možete da se nosite sa impulsom, vraćate moć sebi i impuls više neće imati moć nad Vama.

Ako Vam deluje nemoguće da ne preduzmete baš ništa u situaciji kada osetite jak impuls da kupite nešto, druga opcija je da probate da odložite momentalnu reakciju. U praksi bi to značilo da ako ugledate te predivne cipele, sačekate sa kupovinom 24 sata. Na ovaj način prekidate automatsku reakciju vidim-poželim-kupim i otvarate prostor za preispitivanje odluke. Preispitajte tada vezu između misli, osećanja i ponašanja i donesite odluku da li zaista želite da kupite te cipele. Ideja nije da uskraćujete sebi zadovoljstva, već da razmislite koje su Vaše vrednosti i ciljevi pa da planirate i svoj budžet u skladu sa ovim vrednostima i ciljevima.

Na kraju, impulsivna kupovina nije posledica lošeg upravljanja budžetom. Ukoliko se impulsivna kupovina ponavlja, preporuka je da razmislite kako pristupate novcu i trošenju i kako upravljate intenzivnim emocijama. Za početak preispitajte svoja uverenja o tome šta morate/trebate imati, koje su Vaše vrednosti i dugoročni ciljevi.