„Živeli su srećno do kraja života.“ Ovako se obično završavaju bajke u kojem prethodi neki viteški podvig mladića koji spašava devojku u koju se potom zaljubljuje, kao i ona u njega. Arhetipski, ovo je predstava o ljubavi koju manje više nosi svaki pripadnik savremene civilizacije.
Dečja perspektiva: da li su zaista živeli srećno?
Pre nekog vremena imala sam priliku da sa decom, različitog uzrasta, otprilike 8, 7 i 4 godine porazgovaram na ovu temu. Pitala sam ih nakon čitanja ,,Trnove Ružice” šta misle: kako su posle živeli ovi princ i princeza? Dobila sam sledeće komentare. Najstarije dete mi je dalo neočekivani, duhovito – ironični odgovor. Reklo je da to znači da verovatno nisu dugo živeli.
Dobro, u bajkama obično napišu da su živeli dugo i srećno, no ja sam to izostavila. U fokusu mi je bilo da vidim kako deca zamišljaju bračnu sreću. Srednje dete mi je odgovorilo, opet ne baš očekivano, da to znači da su onda ušli u neku drugu bajku. Dakle i jedno i drugo su bili stava da to baš tako u realnosti i nije moguće. Najmlađem detetu nije baš bilo jasno šta ga pitam. Jer valjda je normalno da ljudi žive stalno srećno kada se vole? Zašto bi uopšte i živeli zajedno ako nije tako?
Osećanje sreće nije dugoročno stanje
Ovakvu dečju predstavu o partnerskoj ljubavi imaju mnogi i kada uđu u zrele godine. Ona biva izvor njihovog razočaranja, pa čak i duboke nesreće kada ne uspeju da je ostvare. Malo dete, za raziku od odrasle osobe, je u velikoj meri zavisno od drugih ljudi. Sa svojim nevelikim fizičkim i psihičkim moćima ono ne bi moglo opstati samo. Njegova je potreba da veruje da ga, kada odraste i odvoji se od svoje primarne porodice ili bar onoga ko brine o njemu, čeka ista sigurnost.
Odgovori starije dece su mi sugerisali jedan kritički stav o ,,sreći do kraja života”. Oni su verovatno već iskusili da u brakovima postoje i periodi kada se ljudi koji se vole i posvađaju. Verovatno su bili prisutni kada njihovi mama i tata tokom ili nakon nekog konflikta ne izgledaju ni najmanje srećno.
Osećanje sreće nije dugoročno stanje, niti je nužno u vezi sa partnerskom ljubavlju.
Partnerska ljubav
Voleti nekog je osećanje koje se manifestuje kao želja da se provodi vreme sa tom osobom, bilo u realnom vremenu ako je moguće, bilo u mislima. Voleti nekog znači da imate i želju za fizičkom bliskošću sa tom osobom. Potrebu da je dodirnete, pomazite, poljubite, zagrlite, da imate seksualne odnose sa njom.
Dakle, ako osoba koju volimo nije u našoj blizini osećaćemo i izvesnu patnju i čežnju zbog toga, a ne samo sreću što ona postoji. Voleti nekoga znači da nam je važno da je toj osobi dobro – da je ona zdrava, zadovoljna, da napreduje u onome što joj je važno.
Ako voljena osoba ima nekih problema ni mi nećemo osećati sreću, već pre brigu i strepnju. Voleti nekoga znači i da imamo potrebu da toj osobi ukažemo znakove pažnje u vidu pružanja nekih usluga i poklona za koje verujemo da će joj se svideti. Nekada ćemo osećati nemir ako ne znamo šta je to što joj je potrebno i što će je usrećiti. Ili ćemo, pak, biti tužni ako ne uspemo da joj pružimo ono što joj treba.
Dobar partnerski odnos upravo podrazumeva širok spektar osećanja koji se javljaju u nama zato što smo rešili da ne živimo sami već da imamo partnera. Zadovoljstvo i sreća je ono čemu težimo – kako u partnerskom, tako i u svom ličnom životu.
Šta je potrebno da biste živeli srećno?
Po prirodi ljudi se rađaju kao hedonisti. Beba ima želju da pošto – poto izbegne sve neprijatnosti u vidu npr. gladi, žeđi, previše toplote ili hladnoće i vrlo je ultimativna u tome. Vremenom beba, dete, odrasli čovek, nauči da mu potrebe ne moraju biti momentalno zadovoljene i da je to skroz u redu, nije ugrožavajuće za njega. Odlaganje zadovoljstva je ono što mnogi smatraju civilizacijskim pomakom u odnosu na druge vrste.
Sreću, kao osećanje vrhunskog zadovoljstva, treba i posmatrati kao jedno od osećanja koje se javlja nekada ređe, nekada češće. Sreća jeste jedno od osećanje koje osećamo kada volimo i kada smo voljeni. Sreća nije permanentno osećanje i nije jedino osećanje kada smo u partnerskom odnosu. Partnerski odnos je prožet mnogim osećanjima – i prijatnim i neprijatnim. Prijatnosti i neprijatnosti u partnerskim odnosima zavise od oba partnera.
,,Živeli su dugo i srećno do kraja života”
Ovo je moguće ako procenjujemo dugoročno kvalitet tog odnosa, ako su u tom odnosu oba partnera ostvarila svoje potencijale i svoje najvažnije ciljeve, želje.
Okej je:
nekada imati partnera, voleti i ne biti uvek srećan.
i voleti nekoga, a da taj neko ne pokazuje da voli istom merom.
da osetite razočaranje. Nemojte zbog toga kriviti partnera, Vi ste ti koji ste bili očarani, pa ste se sada razočarali.
da nekome ko Vama pokazuje ljubav ne uzvratite istom merom ako tako osećate.
da nemate partnera. To ne znači da niste vredni, samo će Vam verovatno biti teže u životu.
da ne budete sa nekim u vezi u kojoj ne osećate da možete da autentično i slobodno pokazujete svoja osećanja.
Uvidi iz psihoterapijske prakse
Ono sa čim se susrećem u svojoj terapijskoj praksi i generalno u kontaktu sa mladima su iskrivljene slike o sreći i o ljubavi. Njihova realna patnja se bazira na nekom nerealnom uverenju.
Ako sada niste srećni, ne znači da ste ,,luzer”. Ne znači da ćete takvi uvek biti i da nikada nećete osetiti sreću i doći do ostvarenja neke svoje važne želje. Verovatnije je da ste sada na nekoj ,,životnoj raskrsnici” i da ne znate baš jasno šta želite, kojim putem da krenete, plaši vas neizvesnost. Ili ste nesrećni jer mislite da Vam sreća bezuslovno pripada, a naučili ste da je odlaganje zadovoljstva teško, smatrate ga čak i kaznom.
Ako u vezi osećate da više dajete nego što primate i da ste zbog toga nesrećni, razmislite da li uopšte volite tu osobu. Pokazivanje ljubavi ne mora da bude uvek u ravnoteži. Lepo je voleti nekoga, lepo je i biti voljen. To su različita osećanja. Lepo je i kada se poklopi i jedno i drugo, ali ne mora da bude nužno tako. To ujedno ne znači da ste Vi kao osoba zbog toga manje vredni. Ako se tako osećate verovatno imate lošu sliku o sebi i problem sa samoprihvatanjem.
Svako biće je bezuslovno vredno
Ako mislite da je život vredan samo ako imate nekog ko Vas voli, verovatno sami sebe uslovno vrednujete. Svako biće je bezuslovno vredno, pa i Vi. Čak i da naiđete na nekoga ko će Vas voleti svim srcem to nećete preihvatiti, jer mislite da niste vredni ljubavi.
Ako mislite da nedovoljno dajete u svom partnerskom odnosu, i da Vas partner zbog toga ne zaslužuje, verovatno verujete da je ljubav neodvojiva od žrtvovanja. Postoje situacije u kojima je potrebno da nešto žrtvujete zarad višeg cilja, vrednijeg zadovoljstva, no ako je to kod Vas nužnost, onda ste verovatno