Usamljenost je pandemija 21. veka. Ova sintagma je zaključak Svetske zdravstvena organizacija (SZO) kao rezultat velikog broja studija iz različitih zemalja. Uprkos uvreženom mišljenju da je to fenomen koji najviše pogađa ljude starije životne dobi u bogatim zemljama, podaci pokazuju da je pet do petnaest odsto mladih širom sveta pogođeno i četvrtina starijih ljudi. Pretpostavlja se da je realno taj broj mnogo veći jer ljudi nerado govore o svojoj usamljenosti.
Ovaj ozbiljan društveni fenomen privukao je pažnju jer sem toga što umanjuje kvalitet života pojedinca ima značajne posledice na mentalno i fizičko zdravlje kao i na očekivani životni vek.
Koje su posledice dugotrajne usamljenosti?
Javljaju se raznovrsni poremećaji sna i spavanja. Pored toga, čest je umor, gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ranije upražnjavali, npr. redovno vežbanje. Javljaju se nezdrave navike u ishrani, gubitak poverenja u ljude i institucije, osećaj praznine, osećaj isključenosti iz društvenih zbivanja. Česta je tuga, razdražljivost, visok nivo stresa, socijalne anksioznosti, povlačenje i misli o smrti… Dugoročne posledice za adolescente i mlade odrasle takođe mogu uključivati i niže prihode i povećan rizik od usamljenosti u kasnijoj životnoj dobi.
Veza duše i tela – kako se osećanje usamljenosti reflektuje na telo?
Naše telo na usamljenost reaguje stresom. Oslobađa se hormon kortizol, što posle dužeg vremena predstavlja okidač za pojavu bolesti kao što su dijabetes i visok krvni pritisak i značajno slabi imuni sistem. Prema mišljenju Svetske zdravstvene organizacije, socijalna izolovanost i usamljenost su značajno povezani sa pojavom anksioznosti, depresije, demencije i suicida. Povećavaju i rizik od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara. Sem što ima ovako ozbiljne posledice po naše zdravlje, usamljenost utiče i na dužinu života. Uticaj na smrtnost je uporediv sa drugim poznatim faktorima rizika. Npr. gojaznost, pušenje i fizička neaktivnost, smatra Svetska zdravstvena organizacija.
Koga pogađa osećanje usamljenosti?
Kako je postalo jasno da sama starosna dob nije prediktor za pojavu usamljenosti, postavilo se pitanje koje su to okolnosti koje mogu pogodovati ovom fenomenu?
Psiholozi su utvrdili da su posebno u riziku ljudi koji se suočavaju sa novom fazom života ili tranzicionom situacijom – na primer započinjanje studija, završavanje studija i početak profesionalnog života, odlazak u penziju. Isto tako su u riziku i ljudi koji dožive iznenadne životne obrte kao što je razdvajanje ili smrt voljene osobe. Ne treba izostaviti ni samohrane roditelje, osobe koje imaju ozbiljne zdravstvene probleme kao ni one koji su finansijski i egzistencijano ugroženi, niskog obrazovnog statusa ili one koji su duže nezaposleni.
Usamljenost među adolescentima
Jedna novija studija u Nemačkoj koja je obuhvatala 1000 ispitanika uzrasta od 16 do 20 godina pokazala je da se 16 do 18 odsto mladih oseća veoma usamljeno. Uz one koji se osećaju umereno usamljeno, postotak se povećava do 51.
Posebno su u riziku mladi koji nemaju svoje prihode i žive sa finansijskim ograničenjima, mladi koji imaju samo jednog živog roditelja I koji su na udaru negativnih životnih događaja kao što je na primer diskriminacija ili mentalna ili fizička bolest člana porodice.
Istraživanja pokazuju da se mladi koji se osećaju usamljeno češće slažu sa teorijama zavere i autoritarnim stavovima i opravdavaju političko nasilje. Neki od rezultata tih studija su sledeći:
Oko jedne četvrtine ispitanika ne oseća bliskost prema bilo kome, a isto toliko ne oseća da je na istoj talasnoj dužini kao ljudi oko njih
Nemaju jasnu sliku o društvu i imaju malo kolektivne svesti
Teško im je da nađu efikasnu strategiju za prevazilaženje usamljenosti – oko 75 odsto usamljenih tinejdžera i mladih pokušava da ignoriše usamljenost
75 odsto provodi dosta vremena na društvenim mrežama ili online igricama, ali je samo polovina rekla da im je to bilo od pomoći u prevazilaženju usamljenosti.
Kako ublažiti usamljenost?
Nema jednoznačnog rešenja jer svi imamo različite lične istorije. Prvi korak je svakako da shvatite i priznate da ste usamljeni, ali da se ne prepustite tom osećanju već da nešto uradite s tim u vezi. Neki korisni saveti:
Ne ignorišite i ne prikrivajte svoju usamljenost. Porazgovarajte sa nekim o tome ili potražite stručnu pomoć. Iskreno pričanje o svojoj usamljenosti I priznanje da se trenutno ne osećate dobro može biti oslobađajuće.
Svesno tražite, održavajte i jačajte kontakt sa svojom porodicom i prijateljima. Dobri odnosi pomažu da se osećate povezano.
Koristite društvene mreže da pronađete isomišljenike, ali pazite da ti kontakti ne zamene vaša prijateljstva iz stvarnog života. Pokušajte da razvijete prava prijateljstva iz kontakata ostvarenih na mreži.
Učlanite se u grupe i organizacije sa kojima delite interesovanja, sa kojima se možete identifikovati.
Volontiranje vam takođe pruža kontakt sa ljudima čija interesovanja delite.
Izaberite i pokušajte da prepoznate koji društveni kontakti su dobri za vas. Nije bitan kvantitet već kvalitet odnosa. Ono što nas povezuje su zajednička uverenja i stavovi.
Razgovarajte sa ljudima iz neposrednog okruženja – komšijama, prodavcima, frizerima…
Životinje takođe mogu pružiti osećaj bliskosti I emocionalne povezanosti. Nabavite ljubimca ili se ukjlučite u rad u nekom azilu za životinje.
Budite strpljivi dok istražujete društvene odnose koji vas najviše ispunjavaju.
Ako vam se breme usamljenosti uprkos svemu što ste pokušali čini preteškim obratite se psihoterapeutu. Psihoterapija vam može pomoći da osvestite uzroke svoje usamljenosti i razvijete efikasne strategije da je prevaziđete.