Dok sunčevi zraci bude prirodu i ona nas blistavom lepotom mami iz kuće, neki od nas su puni želje za akcijom i druženjem. S druge strane, mnogi doživljavaju prolećni zamor i osećaju se slabo i iscrpljeno.
Prolećni umor izgleda paradoksalno – dani su duži i topliji, radujemo se kraju lošeg vremena, ali ne uspevamo da uhvatimo korak sa tim promenama. Postajemo bezvoljni, osećamo se umorno, jedva da smo u stanju da podignemo šoljicu za kafu, a kamoli da džogiramo.
Zašto se javlja ovaj nesklad?
Procenjuje se da se svaka druga odrasla osoba bori sa osećajem iscrpljenosti u periodu mart/april. Ne postoje kliničke dijagnoze za ovo stanje jer nije reč o bolesti. Ali nije ni trivijalna stvar ili iluzija.
Da bi se fenomen prolećnog zamora bolje razumeo treba se osvrnuti na suprotan fenomen – „zimski bluz“. Ovaj fenomen podrazumeva povlačenje iz društvenih interakcija, smanjenje nagona, povećanje apetita, posebno prema slatkišima, a raspoloženje je sniženo. Naime, oba fenomena su rezultat fizioloških procesa pokrenutih variranjem svetlosti u okruženju i znak su naše povezanosti sa prirodnim ciklusima.
Prolećni zamor – tipični simptomi
Izražen osećaj umora
Bezvoljnost
Iscrpljenost u toku dana uprkos dovoljnom spavanju
Neki ljudi imaju vrtoglavicu, probleme sa cirkulacijom, glavobolju i fluktuacije u koncentraciji
Osećaj razdražljivosti, smanjenog učinka, manjak energije i pojava depresivnog raspoloženja
Šta to čini prelazak zime u proleće tako stresnim?
Dani su sve duži, a intenzivnija sunčeva svetlost je najvažniji faktor koji dovodi do prolećnog zamora. Kako više vremena provodimo napolju telo proizvodi više neurotransmitera serotonina, a to za posledicu ima pojavu umora. Takođe, sve veća toplota širi krvne sudove i krvni pritisak pada, tako da se mogu javiti vrtoglavica i iscrpljenost.
Kako pobediti zamor?
Koliko dugo će nas mučiti prolećni umor zavisi od našeg ponašanja. Faktori koji doprinose stabilizaciji našeg ritma su sledeće aktivnosti:
Izađite na dnevnu svetlost i vežbajte u prirodi, najbolje tridesetak minuta svakog jutra.
Upijajte dnevnu svetlost i dan započnite aktivnošću koja vam prija. Npr. šetnja parkom ili joga na terasi. Izađite bar jednu stanicu ranije iz autobusa i pešačite. Svetlost i pokret imaju terapijski efekat.
Spavajte dovoljno. Nemojte prečesto narušavati sopstveni ritam spavanja i budnosti u korist društvenog života
Dovoljno spavanja i približno isto vreme odlaska u krevet su važni za regulisanje našeg unutrašnjeg sata kako ne bi remetili cirkadijalne ritmove našeg organizma, tj. fiziološke procese usklađene sa smenom dana i noći.
Zdrava ishrana. Posle kalorijama bogate zimske ishrane, proleće je trenutak da se fokusiramo na zdravu i vitaminima bogatu ishranu. Takva ishrana podrazumeva sveže povrće, salate, voće, proizvode od celog zrna, orašaste plodove i nemasno meso i ribu. Važno je unositi i dovoljno tečnosti.
Smanjite veštačko svetlo. Studije pokazuju da veštačko svetlo značajno remeti naš prirodni ciklus spavanja i budnosti.
Opustite se. Možda se osećaju zamora pridružio i povećan stres? Hormon stresa, kortizol, jako iscrpljuje naš imuni sistem i remeti ritam spavanja jer inhibira proizvodnju melatonina. Melatonin je neurotransmiter zadužen za dobar kvalitet spavanja. Meditacija, vežbe opuštanja ili šetnja šumom pomažu u smanjenju stresa.
I možda je najvažnije da sve trenutne tegobe posmatrate iz perspektive kratkotrajne prolazne faze prema dugo iščekivanom letu. Na nama je da li ćemo se fokusirati na punu ili praznu polovinu čaše.