Parovi, a naročito oni koji su dugo zajedno, relativno često upadaju u ponavljanje rasprava oko istih stvari na isti način. Česte svađe su obično uzrokovane negativnim obrascima komunikacije koji ometaju međusobno razumevanje partnera.
Dobra komunikacija je ključna za uspešne odnose. Ukoliko se većinu vremena svađamo, verovatno je da više ne komuniciramo dobro. Iako se teme za svađu naizgled menjaju, u osnovi svađe su često isti okidači, a obrasci rasprava tipični. Povodi za svađu mogu biti naizgled benigni, ali ovi sitniji prestupi često maskiraju važnija nerazumevanja koja nisu prepoznata i adresirana.
Nerazumevanje kao izvor nezadovoljstva
Nerazumevanje i nerešavanje važnijih spornih pitanja dugoročno mogu voditi u hronično nezadovoljstvo odnosom, koje za posledicu može imati i krah odnosa. Negativni obrasci komunikacije u kojima jedan ili oba partnera reaguju na sopstvene često iskrivljene pretpostavke i automatski podrazumevajuća značenja koja se pripisuju onom što drugi partner govori (ili ne govori) ili radi, nadovezuju se na ono čime su partneri frustrirani ili oko čega su zabrinuti.
Automatskim pripisivanjem značenja, zaboravimo da stvarno slušamo partnera. Zašto? Jer mislimo da unapred znamo šta govori ili šta želi da kaže. Pritom, postoji tendencija da jedno drugo naučimo pameti, što lako vodi u eskalaciju konflikta, umesto u njegovo rešavanje. Neslušanje kao karakteristika nezdrave komunikacije nije uvek pokazatelj onoga šta stvarno osećamo prema partneru. Nekada se jednostavno radi o ružnom krugu svađe koji ne uspevamo da izbegnemo.
Kako unaprediti komunikaciju i sprečiti svađe?
Psiholog Džon Gotman1, na osnovu svoje dugogodišnje prakse pomaganja ljudima da razviju i unaprede partnersku komunikaciju, prepoznao je i opisao četiri jahača apokalipse – obrasce komunikacije tipične za parove koji ne komuniciraju efikasno.
Obrasci komunikacije
Kriticizam. Kada, umesto da kritikujemo neko ponašanje partnera koje nam se ne sviđa, kritikujemo njegovo celo biće. Tada mu pripisujemo različite etikete, dolivamo ulje na vatru svađe i povećavamo verovatnoću eskalacije sukoba. Prigovor na ponašanje koje nije u redu ili nam se ne dopada predstavlja poziv na otvorenu komunikaciju kako bi se problem razrešio. Etiketiranje ponašanja i vređanje su gotovo siguran pokazatelj da će ponašanje partnera koje nam se ne sviđa opstati, a kvalitet odnosa stradati.
Ako kažemo: ’Stalno moram da radim stvari umesto tebe, jer si neodgovoran i lenj’, nismo se usmerili na partnerovo neodgovarajuće ponašanje, već na njegovu ličnost. Ovakve izjave obično nisu motivišuće za partnera da u svom ponašanju menja ono što nije u redu. Izjave poput ove još imaju tendenciju da budu samoispunjavajuće proročanstvo.
’Ne želim da uradim to umesto tebe, ako smo se već dogovorili da ti to uradiš i sa tim si se složio,’ Ovim pozivamo partnera da preuzme odgovornost za svoje ponašanje, kako bi se problem rešio.
Prezir – često ide uz kriticizam. Tipični načini za izražavanje prezira su sarkastični komentari, ismevanje ili hostilnost. Cilj nije rešavanje problema, već želja da se partner uvredi, kazni, odnosno da mu se nanese psihološka povreda.
Defanzivnost. Defanzivan stav partnera je čest u primanju kritike, nezavisno od toga šta je rečeno i na koji način. Zauzimanje defanzivnog stava znači da verovatno ne slušamo, već samo pretpostavljamo šta nam partner govori i na te pretpostavke verovatno preterano reagujemo. Defanzivnost ne doprinosi rešavanju problema i češće vodi u reaktivnost i svađe.
Prekid komunikacije. Do prekida dolazi kada jedan ili oba partnera prestanu da reaguju ili odgovaraju jedno na drugo. Ovo se najčešće dešava kada su kriticizam, prezir i defanzivnost postali standard komunikacije u dužem vremenskom periodu. Faze u odnosu kada se partneri osećaju preplavljeno problemima, a nemaju ideje na koji način bi se ti problemi mogli rešiti, dovode do emocionalnog povlačenja i udaljavanja jednog ili oba partnera. Problemi se gomilaju i stavljaju pod tepih, obostrano nezadovoljstvo postaje hronično, a partneri jedno drugom aktivno pokazuju da više ne mare za odnos.
Manje svađe, više razumevanja
Opisani obrasci komunikacije su prisutni verovatno u svakom partnerskom odnosu s vremena na vreme. Međutim, ukoliko postanu standard u komunikaciji, odnos je ugrožen neizbežnim svađama i intenzivnim nezadovoljstvom. Rad na poboljšanju komunikacije i prepoznavanju disfunkcionalnih obrazaca, iako nije lak, svakako je dugoročno isplativ. Razvijanje veština slušanja, empatije i saosećanja, doprinosi boljem razumevanju među partnerima, lakšem prevladavanju izazova sa kojima se partneri susreću, a kvalitet odnosa i zadovoljstvo partnerskim odnosom rastu.