Završio se školski raspust i za đake, ali i za njihove roditelje. Ceo porodični sistem sada mora da se adaptira ne samo na novu satnicu, već i na nove obaveze, navike… Otvaraju se mnnoga pitanja. Prvog septembra dobijamo odgovore na neke od njih. Koja je smena, koji je raspored časova, ko su nastavnici, šta je potrebno nabaviti od školskog materijala i roditeljima se čini da to rešava rebus, a ustvari, reč je samo o delu odgovora.
Roditeljske dileme
Počinju neka druga pitanja. Roditelji se pitaju koliko je potrebno da pomažu deci oko školskih obaveza. Kako da odaberu vanškolske aktivnosti, šta je prioritet….? Ne postoji univerzalno rešenje. Svedoci smo da na svakom koraku postoje škole stranih jezika, matematike, oglasi za privatne časove… Zato često roditelji imaju dilemu: da li da shodno svojim obavezama i mogućnostima odaberu plaćenu pomoć deci ili da se sami angažuju.
Mišljenja sam da u ovoj situaciji roditelji osećaju kao obavezu da na jedan ili drugi način participiraju, ali da pre toga nisu odgovorili na pitanje da li je zaista i potrebno. Pomoć đacima treba da bude rukovođena idejom da se oni osamostaljuju i aktivno tragaju za rešenjem (internet, pomoć druga iz odeljenja, da pitaju nastavnika…) umesto da pasivno očekuju od roditelja ponudi rešenje u vidu privatnih časova, škole… Jer u prvom slučaju deca se osamostaljuju i tako pripremaju da i u drugim sferama života aktivno budu uključeni. Šta to znači? Znači da na taj način i jačaju samopouzdanje jer shvataju da nisu bespomoćni.
Vannastavne aktivnosti
Drugi aspekt su sportovi, muzičke škole, škole glume, folklor itd. Često deca ne mogu da se odluče, a roditelji ne znaju kako da im pomognu u procesu odlučivanja. U rešavanju ove jednačine potrebno je odrediti poznate faktore. Npr. koliko porodica može da izdvoji novca, koliko vremena dete može da se posveti, a da na duže staze ne dođe do iscrpljivanja? Zatim, koliko roditelj može da se angažuje ukoliko je potrebno da se dete, prati, vozi….
I kao najvažnije – ući u stvarnu motivaciju deteta tj. koliko dete zaista želi da se bavi određenom aktivnošću, a koliko je reč u privlačnosti neke aktivnosti, činjenici da je nešto atraktivno, da idu druga deca, da je ambicija roditelja…
Ne manje važno pitanje je pitanje usklađenosti ambicija roditelja i dečijih postignuća. Ukoliko roditelj ima veće ambicije nego što su detetova postignuća, mogu se otvoriti dva pitanja. Da li su roditeljske ambicije veće ili, drugačije od detetovih kapaciteta? Bez ulaženja u detaljniju analizu, ukoliko su roditeljske ambicije veće ili drugačije od detetovih dete neće moći da razvije adekvatno samopouzdanje. Zašto? Jer će ga stalno pratiti senka „nisi dovoljno dobar“. Osim toga, neće moći ni da preispita koja su njegova stvarna interesovanja.
Šta dovodi do anksioznosti roditelja?
Nemogućnost roditelja da se snađe u raznim pitanjima može dovesti do anksioznosti. Anksioznost roditelja đaka tokom školske godine je prilično uobičajena pojava, posebno kada su deca u pitanju.
Briga za uspeh deteta. Roditelji često osećaju pritisak da njihovo dete postigne dobre rezultate u školi. Briga za ocene, testove i opšti akademski napredak može uzrokovati anksioznost.
Socijalne brige. Takođe, roditelji se mogu zabrinuti za socijalne interakcije svoje dece u školi. Bojazan od vršnjačkog nasilja, problemi sa adaptacijom u vršnjačku grupu mogu biti izvori anksioznosti.
Zdravstvene brige. Nažalost, zdravstvene brige poput bolesti ili povreda koje dete mže pretrpeti tokom školske godine takođe mogu biti veliki uzrok anksioznosti.
Komunikacija sa školom. Neadekvatna komunkacija između roditelja i škole može dodatno pojačati anksioznost. Nedovoljno informacija o napretku deteta ili nedostatak podrške mogu stvoriti nepotrebnu brigu.
Prilagođavanje promenama. Svaka nova školska godina donosi sa sobom promene. Promena nastavnika, razreda ili škole može biti uzrok anksioznosti roditelja zbog nesigurnosti u vezi sa tim kako će dete reagovati na promene.
Važno je da roditelji identifikuju izvore svoje anksioznosti i aktivno rade na upravljanju njome. Razgovor sa drugim roditeljima, bračnim partnerom ili stručnjakom za mentalno zdravlje može biti koristan korak. Takođe je važno da sačuvate ravnotežu između brige za dete i samopomoći kako biste smanjili nivo anksioznosti i bolje podržali svoje dete tokom školske godine.