Momenat polaska u školu predstavlja jedan od najvažnijih trenutaka u životu deteta. U skladu sa tim zahteva pažljivu pripremu i podršku odraslih. Ova promena donosi niz emocionalnih i socijalnih izazova. Zato je od izuzetne važnosti da deca budu adekvatno pripremljena i podržana kako bi proces prilagođavanja prošao što lakše.
Šta kaže psihologija?
Iz psihološke perspektive, polazak u školu označava prelazak iz poznatog i sigurnog porodičnog okruženja u novo, često nepoznato društveno okruženje sa specifičnim pravilima i očekivanjima. Ovaj prelazak može kod dece izazvati različite emocionalne reakcije, uključujući uzbuđenje, anksioznost, pa i strah.
Naime, deca se suočavaju sa potrebom da se prilagode novoj sredini, da izgrade nove socijalne odnose i da prihvate ulogu učenika. Ovo je za njih potpuno novo iskustvo, pa je potrebno pokazati razumevanje i strpljenje.
Uloga roditelja
Ključna uloga roditelja (staratelja) jeste da prepoznaju i adekvatno odgovore na emocionalne potrebe deteta u ovoj fazi. Prvi korak u pružanju podrške jeste uspostavljanje otvorene i iskrene komunikacije. To je moguće postići kroz ohrabrivanje deteta da izrazi svoja osećanja i misli u vezi polaska u školu. Važno je i validirati detetove emocije. Na primer, umesto minimiziranja detetovih strahova, roditelji treba da prepoznaju kako se dete oseća i pruže mu adekvatnu utehu i sigurnost.
Pored emocionalne podrške, strukturisanje svakodnevnog života kroz uspostavljanje rutine može značajno doprineti smanjenju stresa kod deteta. Dosledna rutina, koja uključuje predvidljive aktivnosti poput ustajanja, obroka i odlaska na spavanje, pruža deci osećaj stabilnosti i kontrole. Rutina može olakšati prilagođavanje na nove obaveze i odgovornosti.
Pre polaska – pozitivan stav
Pozitivan stav roditelja prema školi ima direktan uticaj na detetov odnos prema obrazovanju. Deca često usvajaju stavove svojih roditelja, te je važno da odrasli budu svesni poruka koje šalju svojim ponašanjem i rečima. Ako roditelji prezentuju školu kao mesto gde se stiču nova znanja, razvijaju socijalne veštine i grade prijateljstva, veća je verovatnoća da će dete razviti pozitivan odnos prema školi i školskim aktivnostima.
Takođe, omogućavanje postepene adaptacije može značajno smanjiti anksioznost. Pripreme kao što su upoznavanje sa školskim prostorom, susreti sa budućim učiteljima i vršnjacima, ili čak prisustvo na nekim predškolskim aktivnostima, mogu pomoći detetu da se oseća sigurnije u novom okruženju.
Praćenje napredovanja
Podrška roditelja i staratelja ne prestaje sa prvim danom škole. Praćenje detetovog napredovanja, redovna komunikacija sa učiteljima i pružanje pomoći u organizaciji školskih obaveza i vremena za igru, važan su prediktor dugoročnog uspeha i dobrobiti deteta.