Svako od nas je siguno bio usamljen u nekom trenutku života. Obično su to kratkrotrajna iskustva. Međutim, kada se ovaj osećaj usamljenosti pogorša i traje izvesno vreme, uz socijalnu izolaciju, najverovatnije je hronična usamljenost u pitanju.
Odlike usamljenosti
Hroničnu usamljenost odlikuje stalni osećaj da ste sami, odvojeni od drugih uz doživljaj nemogućnosti povezivanja na dubljem nivou. Može biti praćena duboko ukorenjenim osećanjem sumnje u sebe, niskog samopouzdanja i socijalnom anksioznošću.
Koji su glavni znaci i simptomi hronične usamljenosti?
Simptomi i znaci mogu se razlikovati od osobe do osobe i zavisno od situacije.
Nemogućnost povezivanja sa drugima na dubljem, intimnijem nivou. Ovo se odnosi na odnose sa prijateljima, porodicom, partnerom i sl. Postoji doživljaj da je interakcija sa njima samo površna, da vas ne ispunjava. Možda se uz to javi i doživljaj kao da vam nisu osećanja i interesovanje za vas uzvraćena sa druge strane.
Nemate bliskih ili „najboljih“ prijatelja. Imate prijatelje, ali oni su kao obični poznanici i osećate da ne možete naći nikoga ko vas zaista „razume“.
Preovladava osećaj izolacije, bez obzira gde ste ili ko je sa vama. Možete biti na nekoj prroslavi, okuženi stotinama ljudi, a da se ipak osećate usamljeno, izolovano i otuđeno. Kao da ste u svom nekom „balonu“.
Neprijatna osećanja dominiraju, nisko samopouzdanje i samoobezvređvanje.
Iscrpljenost i izgaranje kada pokušavate da se angažujete u društvu.
Stalni osećaj iscrpljenosti može dovesti do drugih problema kao što su problemi sa spavanjem, oslabljen imuni sistem, gubitak apetita, smanjenje ili gubitak seksualne želje i sl.
Može li hronična usamljenost da dovede do zdravstvenih problema?
Dugotrajno osećanje usamljenosti može uticati na vaše zdravlje na mnogo načina. Na primer, hronična usamljenost može povećati nivo kortizola u telu. Kortizol je hormon koji vaše telo stvara kada je pod stresom. Vremenom, viši nivo kortizola može dovesti do visokog krvnog pritiska, prekomernog povećanja telesne težine, slabosti mišića, problema sa koncentracijom, oslabljenja imunog sistema i sl.
Ako se problem hronične usamljenosti ne rešava duže vreme može vas dovesti u veći rizik za ozbiljnje fizičke i mentalne bolesti. Npr. depresija, anksiozni poremećaji, zloupotreba pshoaktivnih supstanci, bolesti srca podložnost bolestima usled oslabljenog imunog sistema i sl. Kada recimo govorimo o razvoju depresije, honična usamljenost može smanjiti kognitivne veštine, kao što su sposobnost koncentracije, donošenja odluka, rešavanja problema, pa čak i razvijanje negativnih uverenja o sebi. Što to na kraju može dovesti do depresije.
Istraživanja pokazuju da hronična usamljenost može imati značajan uticaj na vaše opšte zdravlje, ali i na funkcionisanje mozga. Neke studije čak sugerišu da možda postoji veza između usamljenosti i povećanog rizika za razvoj demencije i Alchajmerove bolesti.