Polazak deteta u školu je važan trenutak ne samo za dete, već i za roditelje. Ovaj prelazak iz poznatog, porodičnog okruženja u novu sredinu može izazvati kod roditelja osećaj uzbuđenja ali i straha. Mnogi roditelji osećaju anksioznost – unutrašnju napetost, zabrinutost i nesigurnost u vezi sa sposobnošću deteta da se prilagodi novim zahtevima.
Zašto roditelji osećaju strah?
Roditeljska anksioznost je prirodna reakcija na promene koje utiču na dete. Glavni razlozi uključuju:
- Brigu za bezbednost deteta: roditelji brinu hoće li dete biti sigurno u školi, kako će se snalaziti u interakciji sa vršnjacima i učiteljem.
- Očekivanja uspeha: želja da dete bude srećno, da se uklopi i postigne uspeh u učenju može stvoriti dodatni pritisak.
- Sećanja na sopstveno iskustvo: roditelji koji su sami prolazili kroz stresne situacije u školi mogu nesvesno prenositi sopstvene strahove na dete.
- Nedostatak kontrole: škola je novo i nepoznato okruženje, a roditeljima je teško kada nemaju potpunu kontrolu nad tim šta dete doživljava.
Osećaj anksioznosti kod roditelja može biti različit, od blage napetosti do intenzivnog straha i nesigurnosti. Ako se ne prepozna i ne upravlja njome, može uticati i na dete, jer deca često „osećaju“ raspoloženje roditelja.
Kako anksioznost roditelja utiče na dete
Roditelji su prvi i najvažniji uzori u emocionalnom razvoju deteta. Ako roditelj pokazuje napetost ili preteranu zabrinutost, dete može reagovati strahom, nesigurnošću ili odbijanjem da ide u školu. S druge strane, roditelji koji prepoznaju i upravljaju svojim emocijama pomažu detetu da razvije osećaj sigurnosti i samopouzdanja.
Strategije za smanjenje roditeljske anksioznosti
- Informišite se o školi i rasporedu
Poznavanje dnevnog rasporeda, pravila škole i očekivanja od deteta smanjuje neizvesnost i daje osećaj kontrole. - Pripremite se zajedno sa detetom
Igrajte se škole kod kuće, razgovarajte o novim situacijama i objašnjavajte šta će dete doživeti. To povećava osećaj sigurnosti i kod roditelja i kod deteta. - Prihvatite svoja osećanja
Normalno je osećati strah ili nervozu. Razumevanje sopstvenih emocija prvi je korak ka tome da ih ne prenesete na dete. - Održavajte rutinu kod kuće
Mirna jutra, redovan doručak i priprema stvari za školu pomažu da dan počne bez dodatnog stresa. - Razgovarajte sa drugim roditeljima
Deljenje iskustava i osećanja sa roditeljima čija deca takođe kreću u školu može pružiti osećaj zajedništva i umanjiti osećaj izolovanosti. - Fokusirajte se na detetovu snagu i resurse
Podsećanje na prethodne situacije u kojima se dete uspešno nosilo sa promenama pomaže da roditelj vidi i detetovu sposobnost za prilagođavanje, a ne samo potencijalne probleme.
Dugoročni značaj upravljanja roditeljskom anksioznošću
Kada roditelj prepoznaje i upravlja svojom anksioznošću, dete uči da su emocije normalne i da se sa njima može nositi. Pozitivno iskustvo polaska u školu jača i samopouzdanje deteta i roditelja. Umesto da anksioznost postane prepreka, može se pretvoriti u podsticaj – podsećanje roditelja da je detetu potrebna podrška, razumevanje i toplina.
Polazak u školu je početak novog poglavlja za celu porodicu. Uz strpljenje, pripremu i svesnu kontrolu svojih osećanja, roditelj može omogućiti detetu da ovaj period doživi kao uzbudljivo i pozitivno iskustvo.