Bliži se vreme godišnjih odmora, pa bi nam bilo korisno da se pozabavimo time na koji način ga iskoristiti, kako se sa odmora ne bismo vratili sa osećajem da nam treba još jedan „pravi“ godišnji odmor.
Svima nam je dobro poznato i to kako nekako brzo izbledi onaj osećaj zadovoljstva i sreće koji je prisutan neposredno nakon povratka sa godišnjeg odmora. Bilo bi dobro osvesti koji su to benefiti godišnjeg odmora, a šta su naša nerealna očekivanja.
Šta nam godišnji odmor zaista daje
Korišćenje godišnjeg odmora ima pozitivne efekte na poboljšanje fizičkog i psihičkog zdravlja, poboljšanje mentalnog fokusa i kreativnosti, kao i poboljšanje produktivnosti.
Šta očekujemo — i zašto je to već samo po sebi pritisak
Očekivanja od godišnjeg odmora idu u pravcu: konačno ću se naspavati, fizički i mentalno ću se odmoriti, biće više vremena sa bliskim ljudima, biće novih doživljaja, promeniću rutinu, uzbuđenje oko zanimljivih susreta i upoznavanja novih mesta — ili ću samo lagano pijuckati pivo. Obiću sve planirane lokacije, biće i neki šoping, pocrneću i neću izgoreti, popraviću fizički izgled i kondiciju, pročitaću nekoliko knjiga — i još mnogo toga, u zavisnosti od naših preferencija.
Uz sva ova očekivanja, mi naravno planiramo i da se opustimo i da nemamo uobičajeni pritisak. Već vam je poprilično jasno da sva navedena brojna očekivanja sama po sebi stvaraju pritisak. Ukoliko imate malu decu koju vodite sa sobom, spisak očekivanja od godišnjeg odmora morao bi ozbiljno da se revidira. Imajte u vidu da barem jedna stvar neće ići po planu. Jedini način da smanjite pritisak je da prepolovite očekivanja.
Kako zaista napuniti baterije
Suština je da odaberete one aktivnosti na odmoru koje vama najefikasnije pune baterije. Za nekoga će to biti kretanje, a za neke plandovanje. Važno je i da vam prijaju ljudi sa kojima planirate da putujete, jer se često negativne emocije jave u trenutku o(t)puštanja nagomilanog stresa — i nerazrešene emocije pojave se niotkuda, baš u trenutcima kada bi trebalo da smo dobro raspoloženi. Prihvatanje drugih takvih kakvi jesu, bez osude i kritike, može nam pomoći u tim trenucima. Takođe moramo biti spremni na pregovaranje i uvažavanje tuđih potreba.
Naročito je važno da znate da prepoznate kada odmor nije odmor i kada zapravo ne punite baterije za naredni period. Ako ste utvrdili uzrok problema, onda možete naći i rešenje.
Potrudite se da tokom odmora uhvatite vreme samo za sebe — neki kratki predah u danu kada se samo opuštate, setite se zaboravljenih hobija i stvari koje nikada ne stignu na red. Ako uspete da radite ono što volite, bićete zadovoljni sobom.
Šta povećava pozitivne efekte odmora
Neka istraživanja ukazuju da planiranje, maštanje i priprema za godišnji odmor povećava doživljaj sreće — sam proces planiranja može nas razveseliti.
Takođe, važno je i adekvatno trajanje godišnjeg odmora, naročito jer je potrebna adaptacija koja traje oko 7 dana. Idealno bi bilo da godišnji odmor bude duži od dve nedelje, jer potrebno je ostaviti i vreme za adaptaciju na vraćanje na posao. Otkriveno je da su češća kraća putovanja manje zahtevna i dobar način da se smanji stres i poveća osećaj sreće i zadovoljstva.
Jedna od važnih stvari tokom godišnjeg odmora je i „poslovni momenat“ — poruke i pozivi koje je u današnje vreme teško izbeći. Ovde nam pomaže pravilo jasnih i fer granica. Pokušajte da dogovorite vreme koje je vama najprikladnije tokom odmora, kako biste zadržali kontrolu i autonomiju. Potpuno ignorisanje poziva i zanemarivanje situacije na poslu može vam prouzrokovati probleme pri povratku, dok prevelika raspoloživost daje nejasnu poruku kolegama gde je granica.
Još jedan način povećanja efekta godišnjeg odmora je okupljanje društva po povratku i prepričavanje događaja. Za one koji ne objavljuju slike na mrežama, ovo je prilika za vraćanje u lepe trenutke kroz gledanje fotografija.
Kada se vratimo u realnost
Naravno, ne doživljavaju svi teško povratak na posao. Što je čovek zadovoljniji sobom i poslom koji radi, to mu je lakši i povratak. Mnogo teže pada onima koji ne vole posao koji rade.
Svakako, u prvim danima posle povratka moguća je pojava nedostatka motivacije, depresivnog osećanja, anksioznosti, stresa i nemogućnosti koncentracije. Opisane reakcije se često javljaju u svim situacijama povratka obavezama nakon pauze. Psihološki pojam „zagrevanje za rad“ odnosi se na to da je organizmu potrebno izvesno vreme da dostigne optimalni nivo radne sposobnosti. Ukoliko vam ovi simptomi ne prođu posle nedelju dana, bilo bi dobro obratiti se stručnjaku.
Za kraj
Najvažnije bi bilo da godišnji odmor dobro isplaniramo, da pred kraj počnemo da se uvodimo u povratak na posao i da budemo spremni i na negativne posledice odmora — jer one pozitivne dolaze malo kasnije.
O autoru
Psihoterapija za mene je razgovor sa čovekom, razumevanje priče koju donosi i potraga za promenom da sopstvenim mogućnostima živi svoj najbolji život. Volim da radim sa ljudima koji tragaju za rešavanjem svojih problema, pa onda ove probleme pretvaramo u izazove da učimo o sebi i uz određene tehnike uspešno savladavamo prepreke.
Oblasti specijalnosti: Unapređenje ličnog rasta i razvoja; Gubitak samopouzdanja; Traumatska iskustva; Anksiozna i depresivna stanja; Napadi panike; Fobije; Bračni i porodični konflikti i krize, nasilje u porodici, razvod; Gubitak, tugovanje, sagorevanje na poslu
- Maja Marković
